par stotina za Paris moke vredno ni da se zabelezi.Ocito,elite su u panici od LePenove

Jasno je meni da Francuska ne želi da sarađuje sa Srbijom. Ne želi skoro niko normalan. Iaskren da budem i meni je ta vlada odvratna. Ali Haradinaj je masovni serijski ubica, egzekutor, i to je nešto što svaki francuski policijsdki inspekltor zna. Mogli su mu oni suditi, ili ga poslati u Hag kad im se već gadi Srbija. Međutim izgleda da se sudilo po komercijalnoj varijanti.

E zemlje koje sude po komercijalnoj varijanti prolaze upravo ovako kako to danas izgleda u Parizu. I još nešto. To nisu protesti od dva dana, ovo se nastavlja i posle izbora ko god da pobedi.

Globalisti skontali da im je ovaj iznuđeni produkt zvani Makron neupotrebljiv pa pokušavaju da ga strpaju u isti koš sa Le Penovom. Za izvođenje radova zadužena - teledirigovana studentarija.

Situacija je izuzetno ozbiljna i niko ne moze da predvidi epilog svega sto se desava u Francuskoj. Radnici u Francuskoj ne glasaju vise za levicare vec za ultra-desnicu. Levicarski pokreti su sahranjeni i niko u njih vise nema poverenja. Izgubili su svaku legitimnost a bili su na vlasti vise od 20 godina. To je ipak nesto novo u istoriji Evrope. Makron ce sigurno dobiti izbore u Francuskoj ali niko ne veruje da ce resiti bilo koji problem u zemlji. On je samo produzena ruka hiper burzoazije, krupnog kapitala i svetskih finansijskih institucija. Ekonomska situacija je katastrofalna i ovog meseca posao je izgubilo oko 44 hiljade radnika. Uz to drzava finansira oko dva milion radnika koji idu na nekakve stazeve, kurseve i usavrsavanja. Izlaz je jedino u stvaraju parcijalnog radnog veremena, poslova od nekoliko dana ili sati mesecno kao sto je to slucaj u Engleskoj, USA i Nemackoj.

Neke stvari se mogu rastumačiti na osnovi analogija.

U SAD smo imali izbore na kojima je učestvovao jedan vansistemski kandidat, mada ja ne mislim da je Tramp baš toliko vansistemski kao na primer Berni Sanders.

Sa druge strane kandidat sistema Klinton.

Zvanično je pobedio Tramp, ali on ne može da provede nijednu odluku koju donese. Računajući tu i kadrovska rešenja. Tako da sada njegova politika više liči na politiku Hilari Klinton nego na njega. I pored toga narod je podeljen i i dalje nese beževe na kojima piše "on nije moj predsednik".

Potpuno identičnu situaciju ćemo imati u Francuskoj. Marin kao kandidat van sistema i Makron kandidat sistema.

Bez obzira ko pobedu obećanu politiku neće moći da sprovede, druga polovina će nositi beževe nije moja pradsednica ili nije moj predsednik.

Na taj način politiku globalnih sukoba i politiku globalnih finansija neće imati ko ni da zaustavi ni da promeni.

Znači samo povećanje patnje o siromaštva naroda, a možda i većeg stradanja.

drzava finansira oko dva milion radnika koji idu na nekakve stazeve, kurseve i usavrsavanja. Izlaz je jedino u stvaraju parcijalnog radnog veremena, poslova od nekoliko dana ili sati mesecno kao sto je to slucaj u Engleskoj, USA i Nemackoj.
-----------------

Uporedi to sa onim što radi naša država. A i u Grčkoj nisam primetio da teško žive i da su nesrećni.